Према историјским подацима Завод је изграђен 17.06.1874. године. Све до 1866. године казнени завод се налазио у Ћуприји. Те године, указом кнеза Милоша Обреновића, казнени завод је премештен у Пожаревац. Било је укупно 38 осуђених жена. Како је било решено питање њиховог смештаја није познато, али се зна да је и казнени завод за жене био лоциран у близини старе Милошеве касарне, где се већ налазио завод за мушкарце.

     Године 1874. изграђен је посебан државни затвор за жене, ангажовањем осуђеника, на месту где се и данас налази овај Завод. Зграда одељења за жене пожаревачког казненог завода била је појектована као остале затворске зграде тог времена. Имала је десет просторија за смештај осуђеница, четири радионице од којих су две биле за ткање платна и једна за израду пиротских ћилима. У склопу завода налазила се болница, чекаоница, стан за надзорницу и чуваре, кухиња и канцеларије, као и просторије за издржавање казне самице.

           Као самостални женски казнени завод егзистирао је до краја Другог светског рата, када се конституише као Одељење за осуђене жене Казнено-поправног завода у Пожаревцу. Од 01.02.2000. годин, Уредбом владе Републике Србије о оснивању завода за извршење заводски санкција у Републици Србији, формиран је самостални Казнено-поправни завод за жене. Завод је категорисан као установа полуотвореног типа са затвореним, полуотвореним и отвореним третманом.