Настанак Казнено поправног завода у Нишу датира од 1878. године, када је, одмах по ослобођењу Ниша од Турака формиран казнени завод тзв. робијашница, која се налазила на простору данашње Тврђаве. Ниш је, после Пожаревца, био другиград у Србији који је у то време имао затвор. За затварање затвореника коришћене су катакомбе у Трвђави. На жалост, нису сачувани подаци о првим затвореницима, условима живота и рада, стању и начину издржавања казне. Централни део првог павиљона изграђен је 1910. године. Први светски рат зауставио је све развојне планове јер је у периоду од 1915. године до 1918. године објекат служио бугарским окупаторима за смештај војника. До 1920. године су се углавном обнављали урушени објекти, а од 1920. године креће интензивна изградња неопходних објеката.

Данашњи завод представља симбиозу дуге традиције и савремених концпија у поступању са осуђеним лицима. Архитектонски се реконструишу објекти у којима издржавају казну мање групе осуђених лица, а концепцијски је примарно потпуно уважавање физичког и духовног интегритета осуђених лица.

 

Казнено поправни завод у Нишу спада у затворе затвореног типа што значи да у њему постоје и физичке препреке за онемогућавање бекства и служба обезбеђења. У оквирима завода постоји и одељење полуотвореног типа у коме је једина препрека за онемогућавање бекства служба обезбеђења. У овом одељењу казну издржавају тзв. слободњаци којима је степен ограничења слободе незнатан.

На сликама доле су дежурна служба са главним улазом лево и болница десно.